На уском простору, у Овчарско-кабларској клусури, усеченој у планински масив, изграђено је десет манастира. Није познато ко су оснивачи овчарко-кабларских манастира, ни кад су они тачно подигнути. Природно окружење клисуре било је надахниће монашким заједницама да изграде светиње на скровитим местима.
На малом простору клисуре постоји десет манастира. Ваведење, Вазнесење, Преображење, Сретење и Свете Тројице су на падинама Овчара, док су Јовање, Успење, Никоље, Благовештење и Илиње подигнути са кабларске стране реке Мораве. До сада нису пронађени писани извори који би јасно потврдили постојање ових манастира у средњем веку. Најстарији писани подаци о њима говоре о интензивној преписивачкој школи у манастирима у 16. веку, а Вук Караџић говори да су Благовештење и Јовање имали "куле за писање књига".
Многи манастири су преправљани и обнављани. Због градње пруге Преображење, које се први пут помиње између 1528. и 1530. године, срушено је 1911. године због изградње пруге и поново изграђено. Манастир Јовање, први пут поменуто 1536. године, је због изградње хидроцентрале 1959. године порушен и пренесен на данашњу локацију. Успење је саграђено 1939. године на темељима старог манастира, као и Илиње подигнуто на темељима старог манастира 1938. године на падинама Каблара.
Најзначајнији манастири Благовештење, подигнут 1602. године, Никоље, које се први пут помиње у турском попису из 1476. године, Сретење, подигнуто како се верује у другој половини 16. века и Св. Тројица, подигнут у другој половини 16. века, су стручно конзервирани и заштићени као споменици културе од великог значаја за историју и културу Србије.
На каблару се налази испосница Св. Саве, мали извор са црквом подигнутом 1938. године. Црква - пећина Кађеница налази се километар узводно од Овчар Бање.